Честитке за најдраже даме – НАШЕ МАМЕ

Потрудили смо се да обрадујемо наше мајке честиткама и лепезама које смо сами напрвили. СРЕЋАН ПРАЗНИК СВИМ ДАМАМА, А ПОСЕБНО НАШИМ МАМАМА!!!2015-03-02 22.51.142015-03-02 23.32.46

2015-03-03 09.38.08 2015-03-03 09.37.58 2015-03-03 09.37.39 2015-03-03 09.37.22 2015-03-03 09.37.12 2015-03-03 09.36.55 2015-03-03 09.36.45 2015-03-03 09.36.08 2015-03-03 09.35.52 2015-03-03 09.35.36 2015-03-03 09.35.04 2015-03-03 09.34.03 2015-03-03 09.33.50 2015-03-03 09.33.35 2015-03-03 09.29.07 2015-03-03 09.28.50 2015-03-03 09.07.10 2015-03-03 09.06.27 2015-03-03 09.06.04 2015-03-03 09.05.54 2015-03-03 09.05.44 2015-03-03 09.05.34 2015-03-03 09.05.21 2015-03-03 09.05.07 2015-03-03 09.04.58 2015-03-03 09.04.44 2015-03-03 09.04.21 2015-03-03 09.04.07 2015-03-03 09.03.56 2015-03-03 08.29.04 2015-03-03 08.28.55 2015-03-03 08.28.42 2015-03-03 08.28.33 2015-03-03 08.28.24 2015-03-03 08.28.15 2015-03-03 08.28.04 2015-03-03 08.27.53 2015-03-03 08.27.43 2015-03-03 08.27.30 2015-03-03 08.27.20 2015-03-03 08.27.07 2015-03-03 08.26.56

Advertisements

Драги прваци, СРЕЋАН ВАМ ПОЧЕТАК ШКОЛОВАЊА, широко вам се отварају врата знања!!!

Први септембар је велики дан за све школарце, а посебно за ђаке прваке, њихове родитеље и учитеље. Потрудили смо се да  први школски дан,  буде леп, пријатан и незабораван.

 

2014-09-01 09.23.50 cropped-2014-09-01-09-35-15.jpg 2014-09-01 09.35.15 2014-09-01 09.20.56 2014-09-01 09.20.37 2014-09-01 09.20.27 2014-09-01 09.20.11 2014-09-01 08.18.59 2014-09-01 08.18.31 2014-09-01 08.17.45 2014-09-01 09.35.31

Народна традиција – Куће

У прошлости, куће у Србији грађене су искључиво од дрвета. Биле су то брвнаре саграђене од дебелих дрвених стабала (брвана) или талпаре сачињене од дасака (талпи), а покривене сламом, трском, прућем или даскама. Касније су у Шумадији прављене куће чатмаре. Око дебелих дрвених стубова оплитало се пруће, које је лепљено блатом и плевом. Кречене су споља и изнутра, а покривене ћерамидом (цреп, кровни покривач од печене земље коритастог обилика). У брдовитим и каменитијим крајевима куће су биле подзидане каменом.

У висини каменог зида, донекле укопан у земљу, био је подрум. На страни на којој је главни улаз, свака кућа имала је трем, узвишен и наслоњен на дрвене стубове. На једном свом крају трем се, изван основе куће, често јаче истицао. Тај његов истакнути део звао се доксат. Унутрашњост куће делила се на два главна одељења: пространије у коме ватра гори, звало се „кућа“, а оно друго у коме се спава соба. У кућама имућнијих сељака било је и више од једне собе. У неким кућама соба је од чатме, а „кућа“ од брвана.

Мали градитељи:

БОЖИЋ

Божић

Најрадоснији празник међу свим празницима, код Срба је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и Божићног славља.
Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваистину се роди!“
Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане са овим радосним божићним поздравом, и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

Положајник 
На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник.
Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај“.
Положајник символички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесннца
Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, главу и део од ребара. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Уколико неко зна пева божићни тропар, а ако не, чита се „Оче наш“ наглас. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Божићна печеница 
Према народним обичајима, једна врста жртве која се приноси Богу и вуче корене из времена веровања пре хришћанства, а помиње се и у старозаветним књигама. Порекло је сигурно из времена многобоштва, а Црква је овај обичај прихватила и благословила, са образложењем да посе Божићног поста, који траје шест недеља, јака и мрсна храна добро дође.
За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице, остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.

Божић у урбаној средини 
Поставља се питање како славити Божић данас, у измењеним условима живота, нарочито у урбаним срединама, где нема ни ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу. Срби су Божић, исто као и крсну славу, славили у тешком ратним условима у рову, на стражи, на фронту, тим пре га је лакше славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама Уместо великог дрвета у цркви се узме освећена гранчица бадњака и сламе. Све се то, заједно са печеницом, уочи Божића унесе у кућу.

БАДЊИ ДАН

 

„Ако један народ жели будућност,

треба д памти своју прошлост,

да чува корене и негује традицију.“

 

 

Бадњи дан

 

Бадњи дан се прославља 6. јануара, дан уочи Божића, и део је божићних обичаја. Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.

Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.

Бадњи дан је последњи дан Божићног поста. Дан који му претходи је Туциндан.

 

Бадње вече

Највећи део радњи и обичаја је везан за Бадње вече.

Уношење бадњака и сламе

У току дана, домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљиваораха и јабука и то све стоји у врху стола где се вечера. Понегде сито ставе под сто, а понегде код огњишта. Тим житом посипа се бадњак, слама и полажајник.

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају Ко је? одговара Бадњак вам долази у кућу. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори Добро вече бадњаче!. Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу, и поздравља укућане речима Срећно вам Бадње вече, на шта га укућани отпоздрављају саБог ти добро дао и среће имао, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.

Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Ораси који су у угловима нико не узима.

По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак јер се служи и једе на поду. Столице су изнете из куће и седи се на слами.

После Божића се ова слама носи у обор, шталу или амбар, а њоме су и обавијали воћке да би боље родиле.

Паљење бадњака

Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште. Када је бадњак стављен на огњиште, према њему се морало понашати као према живом бићу: китили су га зеленим гранама, љубили, али и преливали вином, посипали житом, итд.

Понегде засечени крај бадњака намажу медом, па то чобани лижу, говорећи Како ми за бадњаком, тако овце за јагањцима, краве за телцима… .

Деца „џарају“ ватру односно гранчицама распаљују и чачкају ватру изазивајући прегршти варница и искри говорећи колико искрица толико парица, пилића, кошница … набрајајући сву стоку и живеж чије се благостање прижељкује.

Негде се уз бадњак у кућу уноси и печеница и говори „Добро вече, честити ви и бадње вече“ а укућани одговарају „Добро вече, честити ви и ваша печеница“.

После завршетка овога домаћин окади цео дом и вечеру, запали свећу и приступа се бадњој вечери.

Бадњачки колач

Негде се за Бадње вече меси чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и мазана медом. Чесница се за вечером ломи, а не сече.

У сврљишком крају се прави бадњидански обредни хлеб „њива“ на коме је украс урађен у облику змије, која је у вези и са култом мртвих али у неким ситуацијама има везе и са родношћу године. Обредни хлебови који се месе бадњега јутра су у тесној вези са магијском веровањима у вези плодности.

На Косову се за Бадњи дан спремао посебан колач који се износио на кућни праг и ритуално нудио вуку. Вук је, иначе, посебно поштовано митско биће у старих Срба.

 

Бадња вечера

Бадња вечера је посна трпеза/посна, али је трпеза богата. Треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна и пуна изобиља. Неким јелима се придавао посебан, магијски значај, која су и обавезна: мед, бели лук (који има амајлијско значење), пасуљ, купус, риба, воће (ораси, лешници, јабуке, суве шљиве). Вечера протиче у миру и тишини.

Слама која се уноси у кућу, једење на поду и разношење ораха по кући су део култа мртвих. То вече се у кући очекују „домаћи“ или „домаћи покојници“ или „домаћи духови“. Сви преци су са укућанима, зато је вечера тиха да се не би отерали и зато се три дана са трпезе не прикупља него само доноси па се чак и не чисти по кући.

Већина јела са бадњеданске вечере користе се и при даћама тако да је та вечера пре свега жртвени обред посвећем породичним прецима. Бадњеданска вечера је једна од најважнијих вечера у част мртвима и један део сваког јела се оставља за покојнике. Вечера се кади да би се за вечером спојили и живи и они који то нису.

Бдење

У бадњеданској ноћи се пече божићна печеница, намењена сутрашњем дану – Божићу.

Током ноћи се пазило кад ће бадњак да прегори. Ономе ко први спази припадал је награда од домаћина, а сам тренутак прегоревања домаћин је оглашавао пуцњем из оружја. Знало се да кад почну пуцњи да се разлежу, значило је да бадњаци приспевају.

Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, а касније је само један мушкарац остајао да бди. У Црној Гори један је мушкарац чекао да прегори бадњак и за то време често чаркао ватру, говорећи Оволико у нашем тору било оваца, коза…

Опраштање

Који се током године са неким завадио, на Бадњи дан се са њим треба помирити.

 

Савремена урбана прослава Бадњег дана

У данашњим, урбаним условима се прослава Бадњег дана изводи у донекле промењеном и прилагођеном облику.

У немогућности сече бадњака у шуми и спаљивања на огњишту сачуване су неке друге особености овог дана, а то је посна али богата трпеза, купљени бадњак у облику пар храстових гранчица и нешто сламе (негде се дода и грана дрена) увезаних црвеном врпцом.

Посвећеност огњишту се огледа у окупљању целе породице за трпезом. Раније се вечерало на слами на кућном поду, па се зато и данас, испод стола за којим се вечера, стави мало сламе и гранчица бадњака.

Спаљивање бадњака се обавља, углавном, паљењем пар листова храста у погодном простору. У новије време се широм Србије јавило колективно налагање бадњака испред цркве, одношењем у црквену порту, или испред манастира, где се кућни бадњак спаљује на великом бадњаку.

Пословице

Уз Бадњи дан је везано неколико пословица

  •  Није сваки дан Бадњи дан, значи да је на бадњи дан велика срећа, што других дана у години не мора бити
  •  Везани су ко Божић и Бадњи дан, се говори за оне који су нераздвојни

 

Треба имати на уму

„Свако дете мора да зна да је оно јединствено и непоновљиво биће. Да од почетка света није било, и до краја света неће бити, тако чудесне особе као што је оно.“

Пабло Касалс

НОВОГОДИШЊА БАЈКА

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

„Новогодишња бајка“, према тексту из књиге „Испод неба деци треба“,  Луције Тасић

(Део представе можете погледати на следећој адреси: http://youtu.be/9mWJJsizDJU)

СРЕЋНИ ВАМ ПРАЗНИЦИ!!!

 

Мојим драгим ученицима, родитељима, колегама…

 Желим срећне новогодишње и божићне празнике,

 добро здравље,

срећну и успешну

Нову 2012. годину!!!

Јелена Мандић